Када размишљате који нови спорт да пробате или тражите спорт за своје дете, увек се намеће исто питање: Зашто баш овај? Ево неколико добрих разлога да изаберете мачевање.
Мачевање није спорт који а приори користи Дарвинову теорију о ,,природној селекцији” међу потенцијалним полазницима на основу њихових карактеристика. За разлику од велике већине других спортова, није могуће дефинисати идеални тип конституције једног мачеваоца.
За победу ће им бити потребна комбинација многих варијабли: флексибилност гимнастичара, координација око-рука, издржљивост маратонца али и ум шахисте (да би се разумели потези противника) и став покер играча (финте на писти умногоме личе на блефове за зеленим столом).
Доприноси психомоторичком развоју тако што боље упознајете своје тело, јер мачевање ојачава лателарност, повећава контролу равнотеже, побољшава осећај за простор, учи вас брзој обради информација, изоштрава прецизност.
Стимулише машту, нарочито код деце. Ко се као дете није играо импровизованим мачевима имитирајући Д’ Артањана и сличне витезове? Укратко, у колективној свести, мачевање је пуно стварних и измишљених ликова који су нас довели у контакт са њим, чак и несвесно, истичући вредности и врлине као што су храброст, васпитање, поштовање, искреност, поузданост и авантуризам.
Повећава самопоуздање. Ношење мачевалачке маске изолује мачеваоца од спољног утицаја подсећајући га: ,,Од сада можеш да се ослониш само на себе!” Ово оснаживање у комбинацији са физичком али и фигуративном изолацијом коју доноси маска дозвољава мачеваоцу да се слободније изрази, чиме лакше и брже гради своје ,,ЈА” (карактер).
Ставља на прво место лепо васпитање. Церемонија борбе представља прећутну посвећеност поштовању противника као што и поздрављање противника, судије и публике на почетку и крају борбе и руковање на крају сусрета, победио или изгубио, представљају чин љубазности и васпитања.
Развија пажњу. Суочавање са противником у ограниченом простору фаворизује концентрацију неопходну за посматрање акција и реакција противника.
Побољшава самоконтролу. Потреба да се константно контролишу акције које спроводи мачевалац и реакције противника на исте захтевају велику контролу сопствених емоција (импулсивност, бес, очај и претерани ентузијазам).
